13.06.2026

Fizička aktivnost – preduslov za zdrav i dugovečan život

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), fizička aktivnost je: „svaka sila koju vrše skeletni mišići i koja rezultira utroškom energije iznad nivoa mirovanja”. Ova namerno široka definicija znači da su za zdravlje praktično od interesa sve vrste fizičke aktivnosti, uključujući hodanje, biciklizam, ples, tradicionalne igre i razonode, intenzivni profesionalni rad, baštovanstvo, kućne poslove, kao i sport i sve nesportske aktivnosti koje zahtevaju fizičko naprezanje.

Fizička aktivnost je jedna od najosnovnijih ljudskih funkcija i izuzetno je važna za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja, a samim tim je i preduslov za zdrav i dugovečan život.

Tekst napisala: Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Kroz ovaj tekst ćete saznati:

  • Kako se fizička aktivnost menjala tokom vremena
  • Uticaj fizičke aktivnosti na opšte zdravlje
  • Uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje
  • Koje fizičke aktivnosti poboljšavaju zdravlje?
  • Aktivnosti koje povećavaju izdržljivost i kondiciju
  • Aktivnosti koje povećavaju snagu
  • Aktivnosti koje poboljšavaju ravnotežu
  • Aktivnosti koje povećavaju savitljivost i fleksibilnost
  • Prednosti redovne fizičke aktivnosti
  • Fizička aktivnost posle preležanog COVID-19
  • Zdravstveni parametri koje treba proveriti pre započinjanja fizičke aktivnosti

Kako se fizička aktivnost menjala tokom vremena

Ljudsko telo je evoluiralo milionima godina u složen organizam sposoban da izvrši ogroman broj zadataka, počevši od korišćenja velikih mišićnih grupa za hodanje, trčanje ili penjanje, pa do izvođenja finih preciznih radnji.

Kao sastavna komponenta verskog, društvenog i kulturnog izražavanja, fizička aktivnost bila je prisutna tokom čitavog praistorijskog života čoveka pa sve do današnjih dana.

Povezanost fizičke aktivnosti sa zdravljem i dugovečnošću, kao i vežbanje u svrhu treninga za povećanje snage, brzine i izdržljivosti, poznata je još od antičke Grčke oko 600. godine p. n. e. Tako je još Hipokrat isticao da svaki telesni segment koji je fizički aktivan ostaje zdrav, razvijen i sporije stari.

Pored toga, poznato je da su pravilna ishrana i fizička aktivnost ustanovljeni kao osnovni principi svakodnevnog života u drevnoj Kini i Indiji još 3000 godina pre naše ere. Fizička gipkost, pravilno disanje i ishrana smatrani su preduslovima za kontrolu uma i emocija.

Nažalost, u današnje vreme moderni čovek sve više vremena provodi ispred kompjutera, okrenut je sedećem načinu života i ne kreće se dovoljno.

Prema podacima SZO, jedna od četiri odrasle osobe i 81% adolescenata ne upražnjava dovoljno fizičke aktivnosti. Kako se zemlje ekonomski razvijaju, nivoi neaktivnosti se povećavaju i mogu dostići čak 70%.

Povećani nivoi fizičke neaktivnosti negativno utiču na kvalitet svakodnevnog života i zdravlje osobe, a samim tim i na zdravstvene sisteme, životnu sredinu, ekonomski razvoj i dobrobit zajednice.

Fizička neaktivnost povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, hipertenzije, nekih oblika raka, mišićno-skeletnih bolesti i psihičkih poremećaja.

Dodatno, fizička aktivnost je jedan od ključeva za suzbijanje epidemije prekomerne težine i gojaznosti u razvijenim zemljama sveta, što predstavlja globalni izazov za javno zdravlje.

Uticaj fizičke aktivnosti na opšte zdravlje

Fizička aktivnost ima ogroman i mnogostruki uticaj na svakodnevni život i zdravlje osobe. Poboljšava funkciju srca, pomaže u kontroli šećera u krvi, smanjuje rizik od dijabetesa, smanjuje nivo napetosti i stresa, donosi pozitivnu energiju, jača telo i poboljšava snagu i koordinaciju mišića.

Poboljšava cirkulaciju krvi i funkciju srca

Cirkulacija krvi počinje da se poboljšava tokom bavljenja sportom ili drugom fizičkom aktivnošću. Trčanjem ili učešćem u drugim fizičkim aktivnostima poboljšava se snabdevanje tela kiseonikom.

Fizička aktivnost može da poveća količinu hemoglobina i volumen krvi. Tokom intenzivne fizičke aktivnosti srce počinje da pumpa brže, poboljšava se ukupan protok krvi, što doprinosi prevenciji bolesti srca i krvnih sudova i smanjenju rizika od nastanka tromboze.

Redovne aerobne vežbe povećavaju gustinu kapilara, čime se poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Aerobik takođe povećava broj mitohondrija i proizvodnju energije u vlaknima mišića, a srce počinje bolje da funkcioniše.

Snižava krvni pritisak

Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, predstavlja veliki zdravstveni rizik za ljude širom sveta. Povišen krvni pritisak je faktor rizika za nastanak ateromatoze krvnih sudova, srčanog i moždanog udara, bolesti bubrega i periferne ateroskleroze.

Redovna fizička aktivnost i vežbanje pomažu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Posebno je zapaženo pozitivno delovanje na snižavanje dijastolnog pritiska.

Snižava nivo holesterola i šećera u krvi

Fizička aktivnost pomaže u kontroli nivoa holesterola. Istraživanja pokazuju da ljudi sa intenzivnom fizičkom aktivnošću imaju niži nivo holesterola u poređenju sa osobama koje vode sedeći način života.

Fizička aktivnost popravlja lipoproteinski profil krvi povećanjem HDL, odnosno „dobrog” holesterola, a smanjenjem LDL, odnosno „lošeg” holesterola.

Epidemiološke studije su pokazale da fizička aktivnost može da snizi nivo šećera u krvi i do 24 sata ili više nakon treninga, čineći telo osetljivijim na insulin.

Zbog toga je neophodno češće proveravanje nivoa šećera u krvi pre i posle vežbanja, kako bi osoba videla kako njen šećer u krvi reaguje na fizičku aktivnost.

Vežbanje je ključna komponenta u lečenju i prevenciji dijabetesa. U svakom slučaju, preporučuje se konsultacija sa lekarom o vrsti i dužini trajanja fizičke aktivnosti.

Doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine

Gojaznost je problem sa kojim se suočavaju milioni ljudi širom sveta. Ona povećava rizik od hipertenzije i srčanih bolesti.

Jedan od najboljih načina za smanjivanje prekomerne telesne težine jeste bavljenje fizičkom aktivnošću. Fizička aktivnost popravlja odnos između unosa i trošenja energije, doprinosi smanjenju telesne težine i pomaže u kontroli težine.

Bavljenje sportom, uz pravilan plan ishrane, može biti odličan način da se potroše dodatne kalorije i poboljša telesna forma.

Jača imunitet

Redovna fizička aktivnost i vežbanje jačaju imuni sistem. Vežbanje može povećati brzinu protoka belih krvnih zrnaca, a tokom znojenja telo se oslobađa dela toksina.

Pored toga, porast telesne temperature tokom fizičke aktivnosti može smanjiti šanse za razvoj određenih bakterija.

Jača mišiće

Bavljenje sportom ili rekreativnim vežbanjem jedan je od najboljih načina za pravilno formiranje i jačanje mišića.

Vežbanjem se jačaju mišići i treniraju za zajednički rad, što je poznato kao neuromuskularno programiranje. Tokom treninga mišići postaju jači, a telo dobija više čiste mišićne mase i istovremeno sagoreva masti.

Jača kosti

Fizička aktivnost ne jača samo mišiće već i kosti. Ona pomaže izgradnju kostiju i očuvanje koštane mase, odnosno neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti.

Kako starimo, gustina kostiju se smanjuje. Fizička aktivnost povećava gustinu kostiju, što rezultira jačim kostima.

Brojne studije pokazale su da je fizička aktivnost neophodna da bi se kalcijum i minerali iz krvi ugrađivali u kosti i da bi se usporavao gubitak minerala iz kostiju.

Uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje

Dokazano je da fizička aktivnost i vežbanje mogu poboljšati raspoloženje, dužinu i kvalitet sna, ali i doprineti boljem mentalnom zdravlju.

Značajni pozitivni efekti zapaženi su u prevenciji ili ublažavanju mentalnih bolesti, uključujući simptome depresije, anksioznosti i stresa.

Velika američka studija u kojoj je učestvovalo oko 1,2 miliona ljudi pokazala je da redovna fizička aktivnost u trajanju od 45 minuta, tri do pet puta nedeljno, može pomoći kod lošeg mentalnog zdravlja, ali da više vežbanja od toga nije uvek korisno.

Sve vrste aktivnosti, uključujući kućne poslove i brigu o deci, imale su pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, bez obzira na starost ili pol.

Aerobne vežbe, uključujući trčanje, plivanje, vožnju bicikla, hodanje, baštovanstvo i ples, pokazale su se korisnim u smanjenju anksioznosti i depresije.

Istraživači su pokušali da pronađu vezu između fizičke aktivnosti i stresa, anksioznosti i depresije. Utvrđeno je da redovna fizička aktivnost povećava nivo dopamina, noradrenalina i serotonina u mozgu.

Ovi neurotransmiteri pružaju osećaj zadovoljstva, utiču na san, regulišu raspoloženje, štite mozak od nekontrolisanog stresa i povećavaju energiju.

Pokazano je i povećanje endorfina i endokanabinoida, koji igraju važnu ulogu u mozgu tokom vežbanja.

Koje fizičke aktivnosti poboljšavaju zdravlje?

Većina ljudi ima tendenciju da se fokusira na jednu vrstu vežbe ili aktivnosti i misli da je to dovoljno. Istraživanja su pokazala da je važno imati četiri vrste vežbi koje poboljšavaju:

  • izdržljivost;
  • snagu;
  • ravnotežu;
  • savitljivost i fleksibilnost.

Svaka od ovih vrsta vežbi ima različite prednosti. Rad jedne vrste vežbi može poboljšati sposobnost izvođenja drugih, a raznovrsnost pomaže u smanjenju dosade i rizika od povreda.

Aktivnosti koje povećavaju izdržljivost

Aktivnosti koje povećavaju izdržljivost, često nazivane aerobnim aktivnostima, povećavaju disanje i otkucaje srca. One najčešće angažuju veće grupe mišića i dovode do povećanog snabdevanja tela kiseonikom.

Ove aktivnosti pomažu da ostanete zdravi, poboljšate kondiciju i lakše obavljate svakodnevne zadatke. Vežbe izdržljivosti poboljšavaju zdravlje srca, pluća i cirkulatornog sistema.

Fizičke aktivnosti koje razvijaju izdržljivost uključuju:

  • aerobik;
  • brzo hodanje, trčanje ili trčanje u mestu;
  • preskakanje konopca;
  • radove u dvorištu, kao što su košenje i grabuljanje;
  • ples;
  • plivanje;
  • biciklizam i vožnju sobnog bicikla;
  • penjanje uz stepenice ili brda;
  • igranje tenisa ili košarke;
  • dodavanje lopte ili jastuka;
  • trening na steperu.

Preporuka je da se dostigne najmanje 150 minuta aktivnosti nedeljno. Važno je biti aktivan tokom dana i izbegavati sedenje u dužem vremenskom periodu.

Aktivnosti koje povećavaju snagu

Vežbe za povećanje snage posebno su važne za starije osobe. Mišićna snaga može napraviti veliku razliku u kvalitetu života.

Snažni mišići pomažu da osoba ostane nezavisna i olakšavaju svakodnevne aktivnosti, kao što su ustajanje i sedanje na stolicu ili kauč, penjanje uz stepenice i nošenje namirnica.

Održavanje mišića jakim može pomoći u ravnoteži i sprečiti padove i povrede. Manja je verovatnoća da će osoba pasti kada su mišići nogu i kuka jaki.

Neki ljudi koriste tegove kako bi poboljšali mišićnu snagu. Preporuka je da se počne sa malim težinama, a zatim se opterećenje postepeno povećava.

Drugi ljudi koriste rastezljive elastične trake. Početnicima se savetuje da počnu bez trake ili sa laganom trakom, a zatim postepeno pređu na jaču traku ili veću težinu.

Preporučuje se izvođenje vežbi snage za sve glavne mišićne grupe najmanje 2 dana nedeljno, ali ne treba vežbati istu mišićnu grupu 2 dana zaredom.

Fizičke aktivnosti koje razvijaju snagu uključuju:

  • dizanje tegova;
  • nošenje namirnica;
  • hvatanje teniske loptice;
  • vežbe za ruke uz korišćenje flaša od 1,5 litara umesto tegova;
  • vežbe u ležećem položaju sa podizanjem nogu;
  • zidne sklekove;
  • podizanje sopstvene telesne težine, kao što su sklekovi, izdržaji i čučnjevi;
  • korišćenje elastične trake.

Aktivnosti koje poboljšavaju ravnotežu

Vežbe za poboljšanje ravnoteže posebno su važne za starije osobe. One pomažu u sprečavanju padova, koji su čest problem kod starijih osoba i mogu imati ozbiljne posledice.

Mnoge vežbe snage za donji deo tela takođe poboljšavaju ravnotežu.

Fizičke aktivnosti i vežbe koje poboljšavaju ravnotežu uključuju:

  • Tai Chi, odnosno „meditaciju u pokretu”, koja uključuje sporo, nežno i precizno pomeranje tela uz duboko disanje;
  • jogu;
  • pilates;
  • stajanje na jednoj nozi na ravnoj podlozi ili na poluizduvanoj lopti;
  • hod prsti-peta;
  • vežbe u ležećem položaju sa podignutim nogama;
  • ustajanje iz sedećeg položaja.

Aktivnosti koje povećavaju savitljivost i fleksibilnost

Vežbe koje povećavaju savitljivost izuzetno su važne za starije osobe. Istezanje može da poboljša fleksibilnost i olakša svakodnevne pokrete, kao što su saginjanje, obuvanje cipela ili okretanje preko ramena.

Fizičke aktivnosti i vežbe koje poboljšavaju savitljivost uključuju:

  • vežbe istezanja leđa;
  • istezanje unutrašnje strane butine;
  • istezanje skočnog zgloba;
  • istezanje zadnje strane nogu.

Bez obzira na godine, moguće je pronaći aktivnosti koje odgovaraju nivou kondicije i potrebama pojedinca.

Prednosti redovne fizičke aktivnosti

Redovna fizička aktivnost može da poboljša snagu mišića i poveća izdržljivost. Vežbanje doprema kiseonik i hranljive materije u tkiva i pomaže kardiovaskularnom sistemu da radi efikasnije.

Kada se zdravlje srca i pluća poboljša, osoba ima više energije za svakodnevne poslove.

Iako ne postoji jedinstvena preporučena količina i vrsta fizičke aktivnosti za sve osobe, mišljenje međunarodnog tima stručnjaka je da je najmanje pola sata fizičke aktivnosti umerenog intenziteta tokom većine dana u nedelji korisno za poboljšanje i održavanje zdravlja.

Preporučuje se i deset minuta zagrevanja pre početka i deset minuta opuštanja po završetku vežbanja.

Za decu i mlade preporučuje se najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, najmanje umerenog intenziteta. Takođe se preporučuje da se najmanje dva puta nedeljno uključe aktivnosti za poboljšanje zdravlja kostiju, snage i savitljivosti mišića.

Kako ljudi različitih uzrasta mogu da dostignu preporučene nivoe fizičke aktivnosti

Osoba Aktivnost
Malo dete Svakodnevna šetnja do škole i od škole. Svakodnevne školske aktivnosti, slobodno vreme i klubovi. Tri do četiri popodnevne ili večernje prilike za igru. Vikendom duže šetnje, posete parku ili bazenu i vožnja biciklom.
Tinejdžer Svakodnevna šetnja ili vožnja bicikla do škole i od škole. Tri do četiri organizovana ili neformalna sporta ili aktivnosti tokom nedelje. Vikendom šetnje, biciklizam, plivanje i sportske aktivnosti.
Student Svakodnevna šetnja ili vožnja bicikla do fakulteta i od fakulteta. Korišćenje stepenica i ručno obavljanje poslova. Dva do tri časa sporta ili vežbanja tokom nedelje, posete teretani ili bazenu. Vikendom duže šetnje, vožnja bicikla, plivanje i sportske aktivnosti.
Odrasla zaposlena osoba Svakodnevno hodanje ili vožnja bicikla do posla. Korišćenje stepenica i ručno obavljanje poslova. Dve do tri sesije sporta, teretane ili plivanja tokom nedelje. Vikendom duže šetnje, vožnja bicikla, plivanje, sportske aktivnosti, popravke u kući i baštovanstvo.
Odrasla osoba koja radi u kući Svakodnevne šetnje, baštovanstvo ili popravke u kući. Korišćenje stepenica i ručno obavljanje poslova. Povremeni sportovi tokom nedelje, teretana ili plivanje. Vikendom duže šetnje, biciklizam i sportske aktivnosti.
Odrasla nezaposlena osoba Svakodnevne šetnje, baštovanstvo i popravke u kući. Korišćenje stepenica i ručno obavljanje poslova. Vikendom duže šetnje, vožnja bicikla, plivanje ili sportske aktivnosti. Povremeni sportovi, teretana ili plivanje.
Penzioneri Svakodnevno hodanje, vožnja bicikla, popravke u kući ili baštovanstvo. Korišćenje stepenica i obavljanje ručnih zadataka. Vikendom duže šetnje, vožnja bicikla ili plivanje.

Izvor podataka: At least five a week. Evidence on the impact of physical activity and its relationship to health. A report from the Chief Medical Officer. London, Department of Health, 2004.

Brojne su prednosti redovne fizičke aktivnosti, kao što su hodanje, vožnja bicikla ili ples. Smanjuje se rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i osteoporoze, a uz zdravu ishranu fizička aktivnost je velika pomoć u kontroli telesne težine.

Potvrđeno je i da fizička aktivnost podstiče mentalno blagostanje. Pored toga, učešće u fizičkoj aktivnosti povećava mogućnosti za socijalizaciju, umrežavanje i kulturni identitet.

Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na zajednicu i društvo jer promoviše društvenu interakciju i povezanost.

Važno je naglasiti da aktivan život koristi zdravlju u svim uzrastima. Posebno je važan za zdrav razvoj dece i mladih, dok aktivno starenje može značajno uticati na dobrobit starijih ljudi.

Treba imati u vidu da prekomerna fizička aktivnost može doprineti neželjenim efektima koji se mogu odraziti na zdravlje čoveka, jednako kao i nedostatak fizičke aktivnosti.

Fizičku aktivnost je najbolje sprovoditi umereno, ali redovno.

Fizička aktivnost posle preležanog COVID-19

Pandemija teškog akutnog respiratornog sindroma koronavirusa 2, odnosno SARS-CoV-2, koji izaziva COVID-19, ostavila je duboke posledice na živote i zdravlje ljudi širom sveta.

Istraživanja pokazuju da deo osoba koje su preležale infekciju ovim virusom, čak i sa lakom kliničkom slikom, može imati uporne simptome koji utiču na kvalitet života.

Svetska zdravstvena organizacija je ovo kliničko stanje definisala kao stanje posle COVID-19 ili post-COVID sindrom, poznat i kao dugotrajni COVID.

Imajući u vidu da se klinički spektar simptoma koje izaziva COVID-19 kreće od veoma blagih simptoma ili asimptomatske infekcije do ozbiljnih posledica, teško je dati jedinstven odgovor na pitanje kada i kako se vratiti sportskim aktivnostima nakon preležane bolesti.

Mišljenja stručnjaka su podeljena, ali postoji saglasnost da odgovor prvenstveno zavisi od toga kako je tekla sama bolest, odnosno da li je u pitanju bio lakši ili teži oblik bolesti.

Bez obzira na godine i prethodnu fizičku kondiciju, preporučuje se konsultacija sa lekarom i fizioterapeutom, kao i obavljanje odgovarajućih pregleda.

Umerenost je veoma važna. Bilo koja vrsta naglog opterećenja može izazvati kontraefekat i ponovo ugroziti zdravlje pacijenta.

Ako ste se pre bolesti bavili sportom ili rekreativnim vežbanjem, povratak fizičkoj aktivnosti treba da bude postepen. Važno je slušati svoje telo i postepeno povećavati intenzitet vežbanja.

Ne preporučuje se početak vežbanja dok postoje bilo kakvi simptomi COVID-19. Trebalo bi sačekati najmanje 7 do 10 dana bez simptoma pre nastavka vežbanja.

Savetuje se početak od lakših vežbi, uz postepeno povećanje intenziteta. Važno je da se telo ne napreže previše, već da se mišićima ostavi vreme za odmor i oporavak.

Pre početka vežbi potrebno je uvek uraditi zagrevanje. Između ponavljanja tokom vežbanja preporučuju se pauze od 15 do 20 sekundi, kao i 12 do 48 sati odmora između treninga iste mišićne grupe.

Pacijentima koji su bez simptoma preležali COVID-19 u prvoj nedelji nakon bolesti preporučuju se vežbe istezanja i jačanja sa niskim nivoom opterećenja.

Osobama sa blagim simptomima bolesti savetuje se da ograniče fizičku aktivnost na sporu šetnju, u početku ne dužu od 20 do 30 minuta, i da izbegavaju treninge visokog intenziteta.

Ako se postojeći simptomi pogoršaju, potrebno je povećati periode odmora.

Osobama sa bolovima u grudima, stezanjem u grudima, otežanim disanjem tokom napora, vrtoglavicom, nesvesticom, nepravilnim otkucajima srca ili drugim kardiovaskularnim komplikacijama preporučuje se da se uzdrže od vežbanja 3 do 6 meseci nakon preležane bolesti.

U takvim slučajevima neophodno je konsultovati lekara i uraditi detaljne preglede i dijagnostiku, kako bi se utvrdilo kada je bezbedno početi sa fizičkom aktivnošću ili intenzivnijim vežbanjem.

Pacijentima kod kojih je tokom bolesti zabeležen nizak broj limfocita u krvnoj slici ili koji su bili na terapiji kiseonikom savetuje se konsultacija pulmologa pre početka fizičke aktivnosti.

Zdravstveni parametri koje treba proveriti pre započinjanja fizičke aktivnosti

Pre započinjanja bavljenja fizičkom aktivnošću, bilo rekreativno ili sportom, svaki pojedinac trebalo bi da proveri svoje zdravstveno stanje i utvrdi spremnost organizma za dodatni napor i opterećenje.

Neophodno je uraditi detaljan preventivni sistematski pregled, pogotovo ako je osoba preležala COVID-19 ili ima neki zdravstveni problem.

Na osnovu rezultata pregleda, lekar i fizioterapeut mogu dobiti bolji uvid u trenutno zdravstveno stanje osobe, uključujući informacije o funkciji jetre, bubrega, stanju krvnih sudova, vrednosti hemoglobina, holesterola, glukoze i drugih parametara.

Na osnovu toga moguće je napraviti plan vežbanja koji će biti prilagođen posebnim potrebama i ciljevima pojedinca.

Reference

  1. Physical activity and health in Europe: evidence for action, edited by Nick Cavill, Sonja Kahlmeier and Francesca Racioppi, World Health Organization Europe, 2006, pp. 1–46.
  2. Lin TW, Kuo YM. Exercise benefits brain function: the monoamine connection. Brain Sci. 2013 Jan 11; 3(1): 39–53. doi: 10.3390/brainsci3010039.
  3. Malm C, Jakobsson J, Isaksson A. Physical Activity and Sports-Real Health Benefits: A Review with Insight into the Public Health of Sweden. Sports (Basel). 2019 May 23; 7(5): 127. doi: 10.3390/sports7050127.
  4. Elliott N., Martin R., Heron N., Elliott J., Grimstead D., Biswas A. Infographic. Graduated return to play guidance following COVID-19 infection. British Journal of Sports Medicine, 2020, 54(19), 1174–1175.
  5. Vežbanje je lek. Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, 2013, pp. 1–96.
  6. Vežbanje je lek — PDF
  7. World Health Organization — Global recommendations on physical activity for health
  8. WHO Europe — Benefits of regular physical activity
  9. WHO Europe — Physical activity and health in Europe
  10. BBC na srpskom — fizička aktivnost i mentalno zdravlje
  11. Zavod za javno zdravlje Subotica
  12. Effect of sports on general health
  13. Mayo Clinic — Diabetes and exercise
  14. Mental Health Foundation — How to use exercise
  15. American Psychological Association — Exercise and stress
  16. Healthline — Exercise and depression
  17. NCBI — Physical activity and health
  18. National Institute on Aging — Four types of exercise
  19. ACSM — Safe return to physical activity after COVID-19
  20. Healthline — Return to exercise after COVID-19
  21. The Washington Post — Exercise after COVID infection
  22. UCLA Health — Is exercise safe after COVID-19?
  23. Everyday Health — Restarting workouts after COVID-19